E sad, trebam pisati o nečemu što zapravo u Bosnićima nikada nisam
vidio. Pa zašto onda pišeš kad to nisi nikad ni vidio u Bosnićima,
rekli bi neki mudrijaši. Hm...e zato što toga običaja u nas više nema,
odnosno nema ga ko provoditi u djelo, nema ko pivati gangu. Gangu
pivati? Muke ti je to, malo se deru, malo pivaju, pa to svako može. A
jeli to zapravo tako? Nije, naravno.
|
|
| |
|
| A bilo je pivača gange u Bosnićima nekada, ma ima ih i sada, samo
manje, i gotovo nikad ne pivaju. Gotovo nikada? Ma nikada. Svi zavukli
glave u pijesak, ko neke ptičurine, oni, oni nojevi, a mi mlađi
neznamo, a kako smo mogli i naučit. Od koga? Kada? Prije četrdeset
godina kada su gangu pivali Jure Čelarušin, Petar Vesin, Gomila, Ivan
Baceljin, Marko Crni, pa bi se Bosnićima još pridružili Marijan Tutića,
Mika...a mi mlađi, neki se još nisu ni rodili kad su se oni znali
poslije ponoćke na Božić nać u Gomilinoj kući, pa do jutra, jidi, pij i
veseli se uz gangu. A dašta, pa nećeš televiziju gledat. A nije je onda
ni bilo. |
|
| |
|
| Nije se ni Božić treba čekati da bi se ganga zapivala. Pivala se uvik,
kad se kopalo, oralo, pa u gostioni, prid kućon, bilo je onda toga.
Samo da se skupi kogod ko zna pivat. A ne triba za gangu ko za kakvu
klapu, ljudi po autobusa, dosta su tri gangaša, može i četri ako se
dobro slažu. A danas u Bosnićima, nema. Nema ganganja. Nema. A može li
se nešto prominiti? Može. Eto, ima bi nas kogod i podučit. Živi su,
Bogu vala i slava, neki od naših starijih gangaša. Triba samo volje i
ljubavi. Nu, eto, ako se kogod našao prozvanim, neka mi pošalje mail,
možda nešto i napravimo. Ne moramo biti dobri ko naši stari, ali da se
barem čuje, makar jednom godišnje, ganga u Bosnićima. |
|
| |
|
| Više informacija o gangi možete pronaći na adresi www.ganga.hr. |
|
| |
|
|
Običaji 
